KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da je u Beogradu juče u ponoć počelo letnje računanje vremena. U tom trenutku kazaljka na satu pomerena je za jedan sat unapred, čime je vreme sa 2:00 prešlo na 3:00. Ova promena, koja je usvojena od strane Direkcije za mere i dragocene metale pri Ministarstvu privrede, značila je da je noć „skraćena“, a dan produžen za dodatnih 60 minuta.
Odluka o letnjem i zimskom računanju vremena zasniva se na Zakonu o računanju vremena, koji je prvobitno objavljen u „Službenom listu SCG“ 2006. godine. Letnje računanje vremena uvedeno je u Srbiji još 27. marta 1983. godine, a od tada se svake godine primenjuje poslednje nedelje u martu, dok se završava poslednje nedelje u oktobru kada se ponovo prelazi na zimsko vreme.
Na globalnom nivou, preko 110 zemalja praktikuje letnje računanje vremena, posebno u Evropi i Severnoj Americi. Nasuprot tome, neke zemlje poput Belorusije, Gruzije, Turske i Rusije zadržavaju isto vreme tokom cele godine, bez prelaska na letnje i zimsko računanje.
Ova praksa ima za cilj da efikasnije iskoristi dnevnu svetlost i smanji potrošnju energije, što je naročito važno u vreme kada se tema energetskih resursa sve više ističe.
Mnoge države širom sveta nastoji da optimizuje vreme, a promene poput ove neizbežno donose i određene izazove, kao što su prilagođavanje rasporeda i rutina građana. Ipak, ideja letnjeg računanja vremena nastavlja da ima podršku zbog svojih potencijalnih ekoloških i ekonomskih prednosti.
Izvor: Tanjug.
