Medalja borca posle više od 20 godina – Životna priča Bojane Pantović

Kako se sećanje na sina Radoja ne gubi, ni decenijama kasnije

KAKO PIŠE Miloš Ignjatović, tokom nedavne sednice Skupštine SUBNOR-a u Kragujevcu, Bojani Pantović dodeljena je Medalja borca. Ova medalja, koja je stigla sa više od dva decenije zakašnjenja, simbolizuje pokušaj da se odaje počast njenom preminulom sinu Radoju, koji je izgubio život na Kosovu 1999. godine.

Bojana, koja dolazi iz naselja Ilićevo, doživela je mukotrpan život ispunjen tugom, jer se sećanje na sina ne gubi. Biografija ove majke predstavnika boraca jasno pokazuje kako je njen život bio ispunjen nevoljama i borbama.

Radoje Pantović je bio vojnik u 549. Motorizovanoj brigadi i poginuo je u vreme kada su sukobi na Kosovu bili na vrhuncu. U okviru porodice Pantović, ova medalja je doživljena kao simbol njihove borbe, ali i gubitka. Bojana ističe da je dobijanje odlikovanja kao majka borac, koji je željan pravde i istine, takođe veliki izazov.

Rođena 1957. godine u selu Vapa, Bojana je sa nepunih 18 godina postala supruga Rajka Pantovića. Njihova porodica se širila, a Radoje i njegov stariji brat Aca odrastali su u Kragujevcu. Radoje je bio dobar učenik, ali je ubrzo po završetku školovanja otišao u vojsku. Sredinom devedesetih godina, na Kosovu su se odvijali sukobi, a Bojana i ostali roditelji vojnika bili su u stalnoj strepnji zbog sudbine svojih sinova.

Bojana se seća protesta roditelja koji su zahtevali bolje informacije i kontakt sa vojnicima. U junu 1998. godine, organizovane su velike akcije, pa su majke vojnika krenule put Kosova kako bi videle svoju decu. U srdačnom susretu sa vojnicima, zatražile su reči utehe i sigurnosti.

Prva informacije o Radojevoj pogibiji došle su 10. februara 1999. godine, a njegov život se završio na pomalo misterijozan način. Porodica Pantović se suočila sa dodatnim teškoćama, jer je starijem sinu Aci mentalno zdravlje postalo ugroženo, a duhovna trauma ostavila je traga na čitavoj porodici. Bojana ističe važno pitanje kako su snosili gubitak, ali i kako su se suočavali sa izazovima društva koje ponekad zaboravlja na junake.

Bojana nikada nije prestala da se bori za pravdu u ime svog sina, tražeći od državnih vlasti da prepoznaju njegovu žrtvu. I pored svih prepreka, ona se ne predaje. Medalja borca, iako stigla sa velikim zakašnjenjem, predstavlja važan deo njene borbe za istinu i pravdu.

Iako je izgubila sina, ona i dalje živi sa sećanjem na njega, razgovorima o njegovoj hrabrosti i životu, pokazując kako snaga majčine ljubavi prevazilazi čak i najteže trenutke.

Pročitajte više na radar.nova.rs.