Opasnost od klizišta u Srbiji: Više od 39.000 registrovanih slučajeva
KAKO PIŠE Tanjug, direktorka Zavoda za geološka istraživanja, Vesna Tahov, upozorila je na ozbiljnost situacije sa klizištima u Srbiji nakon nedavnih obilnih padavina. Građanima će uskoro biti dostupan digitalni katastar koji sadrži sve relevantne informacije o ovim geološkim fenomenima.
Nakon nedavnih kišnih perioda, na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta. Tahov je izrazila zabrinutost zbog mogućnosti pojave novih nestabilnosti, posebno u zapadnom delu zemlje, gde su već identificirani problemi u Malom Zvorniku i Kragujevcu. Na terenu su već angažovane ekipe koje sprovode hitne sanacione mere.
Tahov je objasnila kako će digitalni katastar, putem aplikacije, omogućiti građanima da jednostavno proveravaju rizike vezane za klizišta na adresama svojih objekata. U ovom sistemu, aktivna klizišta biće označena crvenom bojom, dok će žuta označavati potencijalno nestabilne oblasti, a plava reaktivirana klizišta.
„Cilj ovog projekta nije da scare građane, već da ih informiše o rizicima i osnaži svest o opasnostima sa kojima se suočavamo”, naglasila je Tahov. Ekstremne vremenske pojave, prema njenim rečima, dodatno komplikuju situaciju, jer se sušni periodi često menjaju sa obilnim kišama, što stvara povoljne uslove za formiranje novih klizišta.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, Miloš Marjanović, naglasio je važnost pravilnog tumačenja informacija iz digitalnog katastarskog sistema. On je objasnio da, kako baza podataka raste, tako se dobija preciznija slika o pravim razmerama problema. Klizišta su obično rezultat kombinacije prirodnih faktora, kao i ljudskih aktivnosti, kao što su neadekvatna izgradnja ili loše održavanje infrastrukture.
„Klizišta se često aktiviraju sa odlaganjem, nakon što se tlo saturira vodom“, dodao je Marjanović. Ipak, stručnjaci napominju da uz adekvatnu analizu podataka postoji mogućnost predviđanja klizišta, iako je izazov odrediti tačno vreme njihovog nastanka.
U međuvremenu, Cvjetko Sandić iz Geološkog zavoda Republike Srpske ukazao je na veoma ugrožene delove ovog entiteta, gde se klizišta najčešće javljaju u istočnom delu, između Zvornika i Foče. On je istakao kako složena geološka struktura u kombinaciji sa obilnim padavinama značajno pogoršava situaciju.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da građani budu svesni rizika i da koriste dostupne informacije kako bi zaštitili svoje domove i sigurnost. S obzirom na to da klizišta u većini slučajeva zahtevaju trenutne akcije, proaktivan pristup postaje ključan u prevenciji budućih problema.
