Sukobi i ideologija: Kako religijski ekstremizam oblikuje savremene ratove
KAKO PIŠE „RADAR“, američka javnost već godinama doživljava Iran kao egzistencijalnu pretnju, što je postalo osnovno sredstvo za manipulaciju politikom. Krajem februara 2026. godine, započela je vojna operacija zvana „Epic Fury“, koja je dovela do značajnih promena u narativu o sukobima u regionu. Nakon što su ratni zastrašujući tonovi utihnuli, oni koji su do tada podržavali bombardovanja u Gazi prešli su na pozicije koje tvrde da deluju u interesu iranskog naroda.
Religijski motivi kao osnova sukoba
Osnova za vojnu akciju „Epski nalet“ postavljena je na događaju koji se održao u Jerusalimu krajem prošle godine. Tokom „Friends of Zion Ambassadors Summit“ okupilo se više od hiljadu evangelističkih lidera, uz najviše zvaničnike iz SAD i Izraela, uključujući premijera Netanjahua. Ova konferencija, organizovana u saradnji sa izraelskim Ministarstvom spoljnih poslova, objedinila je ulogu teologije i politike, promovirajući veoma specifičan narativ o „Svetoj zemlji“.
Tokom skupa, učesnici su posetili vojne baze i sreli se sa žrtvama sukoba, te su potvrdili svoje uverenje o posebnoj ulozi Izraela u svetu. Ovo okupljanje poslužilo je kao plodno tlo za ideje koje su se kasnije izrodile u opravdanja za ratne akcije protiv Irana, koje se sad predstavljaju kao borba za oslobođenje, a ne kao izraz agresije.
Unutrašnji nesuglasici u američkoj administraciji
I dok su rakete letele ka predelima Bliskog Istoka, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, Džozef Kent, podneo je ostavku, naglašavajući da Iran ne predstavlja neposrednu pretnju za SAD. On se zapitao o bezbednosnoj logici pokretanja vojnog konflikta usred dezinformacija i panike. Njegova ostavka ukazala je na unutrašnje nesuglasice unutar administracije, kao i na pritiske različitih lobija, posebno izraelskog.
Reakcija bivšeg predsednika Donalda Trampa bila je brza i lična, nastojeći da diskredituje Kenta umesto da se suoči sa njegovim argumentima. Ovaj sukob unutar političkih krugova otvara pitanja o pravim motivima iza američkih vojnih operacija i kolonijalnih interesa na Bliskom Istoku.
Sukobi kao sredstvo političkog manipulativnog delovanja
Trenutna situacija na Bliskom Istoku podseća na ranije vojne sukobe, a motivacije iza njih često su kompleksne i isprepletene. Mnogi analitičari ukazuju na to da su ratovi vođeni kao odgovor na specifične ideološke i religijske potrebe, gde moralna dimenzija često ostaje zanemarena. U svetu gde se vojne operacije u ime mira često opravdavaju religijskim narativima, postavlja se pitanje granica između vojne akcije i hladne kalkulacije politikanstva.
Rat protiv Irana odbacuje ideju o političkom pluralizmu i pravnim normama, a etnonacionalne ideje o „nadzoru“ nad suprotnim grupama dobijaju na snazi. Sukobi, nažalost, postaju instrument manipulacije i sredstvo za ostvarenje ciljeva koji nikako ne uključuju stvarne vrednosti ljudskih prava ili međunarodne pravde.
U ovom kontekstu, pitanje najzbiljnije zabrinutosti ostaje: kada politika i religija postanu suštinski povezane, šta to govori o budućnosti međunarodnih odnosa i ljudskih prava?
Članak sam pročitao na „Radar“.
