KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… kada dolazi do promene u pomeranju sata, ove godine je situacija nešto drugačija nego ranijih. Naime, letnje računanje vremena započinje ranije nego što se očekivalo, što je mnoge zbunilo. Ova promena nije rezultat novih pravila, već se može objasniti položajem dana u nedelji u kalendaru.
U noći između subote, 28. marta, i nedelje, 29. marta 2026. godine, tačno u 2 sata ujutru, kazaljke će biti pomerene unapred za jedan sat. To znači da će se časovnici prebaciti na 3 sata, što će uzrokovati duže popodnevne sate svetlosti, ali i tamnije jutarnje trenutke. Ove promene rade se u skladu s pravilima Evropske unije koja predviđaju da se prelazak na letnje vreme dešava poslednje nedelje u martu.
Mnogi se možda sećaju da je prošle godine, tačnije 30. marta 2025, pomeranje sata bilo dan kasnije. Ova razlika u datumima je rezultat kalendarskog ciklusa, jer se poslednja nedelja mart meseca svake godine pomera.
Već godinama unazad, tokom proleća i jeseni, ponovo se postavlja pitanje opravdanosti ovog običaja. Letnje vreme prvi put je uvedeno tokom Prvog svetskog rata, a postalo je popularno tokom energetske krize 1970-ih kada je cilj bio ušteda energije. Međutim, savremena istraživanja sugerišu da stvarne uštede u energiji nisu značajne, što dodatno komplikuje debatu o potrebi za ovim pomeranjem.
Godine 2019. Evropski parlament je glasao za ukidanje sezonskog pomeranja sata, podržano od strane većine građana u anketama. Ipak, postigao se mali napredak u dogovoru o tome da li zadržati letnje ili standardno vreme, čime je ovo pitanje dodatno zakomplikovano globalnim krizama koje su odložile njegovu implementaciju.
Osim toga, prelazak na letnje vreme može izazvati fizičke probleme poput umora, glavobolje i problema sa koncentracijom, što je posebno izraženo u ponedeljak nakon promene. Stručnjaci preporučuju postepenu adaptaciju prema novom vremenu, uključujući raniji odlazak na spavanje i izlaganje dnevnoj svetlosti ujutru.
Izvor: Nova.rs
