KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… posebno značajne trenutke u istoriji. Jedna od takvih figura je prepodobni Benedikt iz Nursije, iz Italije, koji je živeo u periodu od 480. do 543. godine. On je poznat kao otac zapadnog monaštva i jedan od najvećih svetaca Hristove vere.
Benedikt je rođen u bogatoj i uglednoj porodici u Nursijskoj oblasti. Njegovo obrazovanje nije dugo trajalo; vrlo brzo je shvatio da bi se prekomernim učenjem mogao udaljiti od duhovnog razumevanja. Odlazi iz škole kao „nenaučen mudrac“ i pronalazi utočište u manastiru, gde ga je monah Roman zamonašio. Nakon toga, povukao se u planinsku pećinu, gde je proveo više od tri godine u strogom postu i molitvi, fokusirajući se na duhovni razvoj.
Roman mu je donosio hranu spuštajući hleb niz stenu do pećine, ali kada je Benedikt stekao popularnost među ljudima, odlučio je da se distancira od slava. Njegov put ka duhovnom savršenstvu nije bio lak; jednom prilikom, suočen s telesnim iskušenjima, skinuo se nag i valjao se po koprivu i trnju da bi prevazišao pohotu.
Bog ga je obdario mnogim duhovnim darovima, koji su uključivali sposobnosti isceljenja, prozrenja i čak vaskrsavanja umrlih. U svojoj potrazi za duhovnim prosvetljenjem, osniva dvanaest manastira i postavlja pravila za monaški život prema principu „Ora et labora“ – „moli se i radi“. Ova pravila su kasnije postala osnovna za benediktinski red, koji i danas deluje unutar Rimokatoličke crkve.
Kada se približilo vreme njegove smrti, Benedikt je predložio da se otvori njegov grob, prozrevši da mu je kraj blizu. Sabrao je monahe, dao im savete i predao svoj duh Bogu. Nakon njegove smrti, dvojica monaha doživela su istovremeno viziju koja ih je obavestila o njegovom odlasku, prikazujući mu put do neba zastrt dragocenim tkaninama.
Benedikt je mirno preminuo 543. godine, ostavivši za sobom trajno nasledstvo duhovnosti i monaškog života. Na današnji dan, vernici se okupljaju da se mole ovom svecu, svetiljajući sveće u njegovu čast za zdravlje i blagostanje.
Izvor: kurir.rs
