KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da će Srbija 29. marta preći na letnje računanje vremena, pomerajući kazaljke za jedan sat unapred. Ipak, prema rečima profesora Miloša Banjca sa Mašinskog fakulteta, cela zemlja ostaje u neprikladnoj vremenskoj zoni, što može uzrokovati niz problema. U izjavi za portal Nedeljnik, Banjac naglašava da je Srbija geografski smeštena na krajnjem istoku srednjoevropske vremenske zone, dok bi, s obzirom na svoj položaj, bila logičnije smeštena u istočnoevropsku vremensku zonu.
Profesor objašnjava da zbog ovakvog rasporeda sunce u Srbiji zalazi znatno ranije nego u zemljama poput Španije i Francuske, što stvara nelogičnosti u svakodnevnim aktivnostima. „Mi na neki način ulazimo u pogrešan deo dana da bismo imali koristi od sunčevog svetla,“ kaže on. Banjac takođe ističe kako se raniji izlazak sunca ujutru i brže smračenje uveče negativno odražavaju na dnevne rutine.
U intervjuu, profesor sugeriše da bi Srbija trebala razmotriti prelazak u istočnoevropsku vremensku zonu kako bi se uskladila sa svojim geografskim položajem. Međutim, naglašava da takva promena može naići na političke otpora, jer postoji mogućnost da bi se time stvorila percepcija da Srbija nije deo Evrope. On podseća da su Grčka, Bugarska i Rumunija, koje su prilagodile svoje vremenske zone, i dalje deo Evropske unije te nemaju slične probleme.
Kada je reč o letnjem i zimskom računanju vremena, profesor Banjac smatra da su uzroci koji su nekada postojali skoro potpuno izgubili svoj smisao. Iako je primarni motiv bio ušteda električne energije, savremene tehnologije poput LED rasvete značajno su smanjile potrošnju. On navodi da sada, zahvaljujući klimatskim uređajima, moguća ušteda uopšte nije prisutna, čime se pravila prednost prebacivanja gube svoju svrhu.
Prema zakonu koji je donela Narodna skupština, određena je vremenska zona u kojoj se Srbija nalazi, i određene su procedure za prelaz između letnjeg i zimskog računanju vremena. Iako se povremeno vodi rasprava o ukidanju sezonskog pomeranja sata, o promeni vremenske zone retko se govori. Stručna javnost se sve više slaže da je potreba za sezonskim pomeranjem sata gotovo neosnovana, što je potvrdila i analiza na nivou Evropske unije.
Ovo je pitanje koje može imati široke implikacije za živote građana, iako se oko njega još uvek ne vodi ozbiljna debata.
Izvor: Nedeljnik
