Povodom obeležavanja 84. godišnjice NDH, Linta poziva na sećanje
U svetlu nadolazećeg datuma, predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, istakao je značaj obeležavanja 10. aprila kao Dana sećanja na genocid nad Srbima. Ova inicijativa ima za cilj da osnaži kolektivno pamćenje srpskog naroda, naročito među mlađim generacijama, i da obezbedi da se historijski kontekst ovih događaja ne zaboravi.
KAKO PIŠE Tanjug, Miodrag Linta je predložio srpskim državnim organima da proglase 10. april za Dan sećanja na genocid koji je izvršen nad Srbima u okviru Nezavisne Države Hrvatske (NDH). On je naglasio da je od suštinske važnosti da ova tema postane integralni deo kulturnog identiteta srpskog naroda. Prema njegovim rečima, bez razumevanja istorijskog okvira, teško je sagledati i proces dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka.
„Linta je ukazao na to da je odmah po osnivanju NDH 10. aprila 1941. godine, počela realizacija planskih aktivnosti usmerenih ka istrebljenju srpskog naroda na čitavom prostoru današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i u Sremu, sve do Zemuna. Cilj tih aktivnosti bio je stvaranje etnički čiste Velike Hrvatske, bez prisustva Srba“, dodao je Linta.
Ova izjava osvežava sećanje na mračne periode istorije i poziva zajednicu na razmišljanje o važnosti sećanja na prošlost. Inicijativa za obeležavanje ovog dana može doprineti jačanju identiteta srpskog naroda i doprineti edukaciji mladih o bitnim događajima iz istorije.
Linta je takođe istakao da ne smemo zaboraviti lekcije iz prošlosti i da moramo raditi na očuvanju sećanja koje može poslužiti kao podučavanje budućih generacija o zločinima i nepravdama koje su se dogodile. Ova tema, prema njegovim rečima, treba da bude prisutna u obrazovnim programima i društvenim diskursima, kako bi se osiguralo da se slične tragedije ne ponove.
Inicijativa za obeležavanje ovog dana može izazvati brojne reakcije i diskusije unutar društva o značaju sećanja, o tome kako se suočavamo s prošlošću i kako je interpretiramo u savremenom kontekstu.
U svetlu ovih dešavanja, važno je naglasiti da se ovakvi predlozi ne sreću samo kao proklamacije, već otvaraju vrata za dublje razumevanje istorije i potiču razgovore o pitanju identiteta, sećanja i pravde.
(izvor: Tanjug)
