KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU…
U noći između 28. i 29. marta 2026. godine, Srbija će preći na letnje računanje vremena, što znači da ćemo kazaljke satova pomeriti unapred za jedan sat. Ova promjena nosi sa sobom gubitak jednog sata sna, ali donosi i mogućnost da uživamo u dužem dnevnom svetlu. I dok se pametni uređaji automatski prilagođavaju novom vremenu, neki analogni satovi će zahtevati ručne intervencije.
Ovo pomeranje, dugo očekivano, dolazi i sa pitanjima o tome kako ono utiče na naše raspoloženje i ponašanje. Naučnici su se bavili ovom tematikom i otkrili su zanimljive povezanosti između promene vremena i psiholoških stanja pojedinaca.
U nedelju, 29. marta, osetićemo određene promene, posebno u jutarnjim satima. Na primer, u subotu, 28. marta, sunce će izaći u 5 sati i 26 minuta, dok će sutradan, nakon pomeranja kazaljki, izlazak sunca biti zabeležen tek u 6 sati i 42 minuta. Iako će dan početi kasnije, trajaće pola sata duže – ukupno 12 sati, 37 minuta i 16 sekundi, a mrak će pasti u 19 sati i 1 minut.
Kako bi se olakšao prelaz na novo vreme, stručnjaci savetuju da večer prethodna pomeranju kazaljki odete ranije na spavanje. Preporuka je da ležite najmanje sat vremena ranije nego što obično idete na počinak, kako biste olakšali adaptaciju na novu satnicu.
Već dugi niz godina, pitanje pomeranja sata izaziva brojne rasprave u Evropi. Prošle godine, pomeranje je izvršeno 30. marta, dok će ove godine to biti dan ranije, 29. marta. Ova promjena u datumu posljedica je moguće različite raspodela dana u nedelji iz godine u godinu. Od 1996. godine, Evropska unija je uvela jedinstvena pravila o letnjem računanju vremena, koja podrazumevaju da se pomeranje sati dešava poslednje nedelje u martu.
Jedan od izazova sa pomeranjem kazaljki je i to kako građani reaguju na ovu praksu. Mnogi se zalažu za trajno ukidanje ovih pomeranja i očekuju da će Evropa konačno pronaći rešenje po tom pitanju. U skladu sa predlozima Evropske komisije, pojedine države će moći da biraju da li će zadržati letnje ili zimsko vreme, ali tema ostaje nedovoljno razjašnjena i dalje deli mišljenja.
Ispitivanjem uticaja pomeranja na bioritam našeg organizma potvrđeno je da promjene mogu dovesti do raznih fizičkih i psihičkih tegoba, a posebno su u opasnosti kardiovaskularni bolesnici. Pomeranje časa i dalje otvara diskusiju o tome da li se nalazimo u pravoj vremenskoj zoni i kakve posledice bi imalo eventualno usklađivanje sa susednim zemljama, kao što su Grčka i Rumunija.
Izvor: Blic.rs
