Milovan Bojić, laureat Svetosavske povelje: Priznanje za posvećenost ljudima u nevolji
U kripti Hrama Svetog Save, profesor Milovan Bojić, akademik i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, primio je ovu prestigioznu nagradu od Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“. Ova svečanost, uz blagoslov patrijarha Porfirija, učenika i saradnika okupila je brojne poštovaoce njegovog rada.
KAKO PIŠE Tanjug, Bojić je istakao da je njegov životni cilj pomoći drugima, posebno onima u teškim situacijama. Predsednik „Prosvjete“, Milimir Mučibabić, naglasio je važnost Bojićevog doprinosa naučnoj disciplini menadžmenta u oblasti zdravstva, ističući da su rezultati njegovog rada dostigli evropske standarde.
Na svečanosti, Mučibabić je naglasio da Bojić uspešno spaja evropski racionalizam i istočnjačku intuiciju, što je rezultiralo formiranjem „Dedinja“ kao prepoznatljivog centra za medicinu, ne samo u Srbiji već i šire. „Bojić je svoj život posvetio pomoći ljudima u nevolji“, dodao je on, citirajući iz Bojićeve knjige „Nije bilo uzaludno“, gde se ogleda njegova posvećenost spašavanju života.
Bojić, zahvaljujući se na povelji, istakao je važnost ovog priznanja i izraziо sumnju da li je dostojan ovog visokog priznanja. Istakao je značaj „Prosvjete“, koja od svog osnivanja pre 124 godine igra ključnu ulogu u očuvanju srpskog identiteta, jezika i kulture.
Zadovoljstvo koje je doživeo kao laureat, podelio je sa timom Instituta, rekavši: „Ovo priznanje će mi biti podstrek za budući rad“. Osim što je uspešan lekar, Bojić je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i gostujući profesor na univerzitetima u Italiji, Kini i Rusiji. Član je i nekoliko prestižnih akademija, uključujući Rusku akademiju nauka.
Milovan Bojić, rođen 13. marta 1955. godine u Kolašinu, diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Tokom svoje karijere, postavio je temelje za nova medicinska rešenja tako što je inicirao transplantacije srca, jetre i uvođenje veštačkog srca, čime se dodatno istakao u stručnim krugovima.
Priča o Milovanu Bojiću nije samo priča o medicinskim uspesima, već i o duboko ukorenjenoj humanosti i posvećenosti životu. Ova povelja je još jedan znak priznanja za njegov rad, koji seže daleko izvan granica Srbije.
