KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU o značaju projekta „Novo lice Ćele-kule“, koji se odvija u Nišu, potvrdio je Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj. Ovaj ambiciozni projekat fokusira se na rekonstrukciju i digitalizaciju lobanja srpskih ratnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, koji su poginuli u bici na Čegru. Cilj je obnoviti identitet ovih junaka kroz savremene metode.
Simonović je istakao da je proces započeo prikupljanjem sredstava, uz podršku 154 donatora. Prva faza projekta realizovana je u septembru 2023. godine, kada su stručnjaci proveli nedelju dana na Ćele-kuli, gde su uspešno digitalizovali lobanje i sproveli antropološke analize. „Sve to što je digitalizovano sada zahteva obradu“, naglašava Simonović.
Druga faza rada postavila je izazov u formi fotogrametrije, gde je bilo ključno pažljivo ukloniti zid koji je okruživao lobanje, kako bi se postigla preciznost u prikazu. Naime, neki su zubi bili istureni tokom umetanja, što je zahtevalo dodatne korekcije. „Bez fotogrametrije, ovakav posao bi bio znatno skuplji i vremenski zahtevniji“, ističe Simonović.
Takođe, prilikom analize lobanja otkriveno je da su neki delovi, kao što su vilice, bili neskladni sa lobanjama. Od celokupno 58 lobanja, 57 je uzidano, dok jedan primerak, za koji se veruje da pripada vojvodi Sinđeliću, ostaje izvan kule. Analize su pokazale da je deset lobanja previše oštećeno da bi se sprovela rekonstrukcija lica.
Simonović dodaje da je tokom digitalne rekonstrukcije paralelno sprovedeno i istorijsko istraživanje o Prvom srpskom ustanku. Analize su ukazale na to da su ljudi čije lobanje se nalaze u Ćele-kuli imali veoma težak život, sa znakovima neuhranjenosti na lobanjama.
Čitav proces podrazumeva visok nivo verodostojnosti, pa su rezultati dosadašnje rekonstrukcije lica pokazali usklađenost sa istorijskim podacima, iako frizure i brade nisu mogle biti precizno prikazane. Na kraju projekta, lobanja Stevana Sinđelića biće predstavljena kao posebno istraživanje, zbog svoje dostupnosti za analizu.
Doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić, koja je deo tima, ukazuje na ograničenja u analizi jer nema kompletne lobanje u većini slučajeva. Ona objašnjava da se starost može proceniti na osnovu istrošenosti zuba, ali se ne može odrediti tačna starosna godina.
Ovaj jedinstveni projekat obeležava značajan korak u proučavanju srpske istorije i identiteta, a Simonović i Šarkić se nadaju da će doprineti boljem razumevanju tog turbulentnog perioda.
Izvor: tvzonaplus.rs
