KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU o dramatičnom smanjenju broja maloprodajnih objekata u Nemačkoj. U jednoj prodavnici na prometnoj ulici u Berlinu, poslednji kupci žure da iskoriste snižene cene, dok vlasnik sa tužnim osmehom zatvara svoj lokal po poslednji put. Ovaj prizor postaje sve učestaliji, s obzirom na nedavne izveštaje koje donosi portal BILD.
Prema saznanjima sa Udruženja trgovaca „Handelsverband Deutschland“ (HDE), od 2015. godine zatvoreno je oko 70.000 prodavnica, a do kraja 2026. godine očekuje se da će njihova ukupna brojnost pasti ispod 300.000, što je prvi put od ujedinjenja Nemačke. U 2026. godini će, čak i uz nova otvaranja, biti zatvoreno dodatnih 4.900 maloprodajnih objekata, nastavljajući tako pad koji je dodatno usporen pandemijom korona virusa, kada je u tom periodu nestalo više od 22.000 maloprodajnih lokala.
Centrali gradova su posebno pogođeni, već svedočimo praznim izlozima i posustalom trgovačkom životu. Non-food sektor, uključujući prodavnice odeće, obuće, nameštaja i parfimerije, doživljava najveći gubitak. Kompanije poput „Gerry Weber“ i „Hammer“ zatvaraju svoja vrata, dok drugi veliki brendovi takođe prolaze kroz proces gašenja.
Kao glavni uzroci ove krize HDE navodi visoke troškove energije, rastuće poreze, birokratske prepreke i porast online kupovine. Nemački potrošači, suočeni sa ekonomskom stagnacijom, sve više smanjuju troškove, a savezne vlasti, umesto da pomognu malim trgovcima, dodatno pogoršavaju situaciju svojom politikom.
Nemačka, koja se nekada smatrala uzorom evropske privrede, suočila se sa oštrom realnošću – preterana regulacija i nedostatak podrške malim trgovcima doveli su do propadanja trgovačkog sektora. Ove promene bi mogle imati dalekosežne posledice za ekonomikju zemalja EU, a kao što samo vreme pokazuje, važno je obratiti pažnju na potrebe tržišta, a ne na političke entuzijazme.
Izvor: srpskiugao.rs
