KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da su problemi u pčelarstvu i kvalitet domaćeg meda postali tema sveopšteg interesovanja. U razgovoru za Blic televiziju, Milan Dopuđa, inženjer prehrambene tehnologije i stručnjak za bezbednost hrane, ukazao je na ključne izazove s kojima se susreće ova oblast.
Pčelarstvo igra vitalnu ulogu u očuvanju prirode jer su pčele nezamenljive u procesu oprašivanja, što je od suštinskog značaja za preživljavanje biljnog i životinjskog sveta. „Bez pčela, priroda bi mogla da opstane još četiri godine, ali bi onda čovečanstvo izumrlo“, kaže Dopuđa, naglašavajući kako pčele, kao najsnažniji oprašivači, preuzimaju sve veću odgovornost usled gubitka biodiverziteta.
Međutim, procenjuje se da gubici pčelinjih društava dostižu i 50% po zimi, što ozbiljno ugrožava proizvodnju meda. Ovaj problem delimično se pripisuje eroziji tla i smanjenju prirodne biljne raznovrsnosti. Pčelarstvo, kao grana poljoprivrede, ne iscrpljuje resurse, već ih obnavlja, što ga čini posebno značajnim za prirodnu ravnotežu.
Dopuđa takođe upozorava na smanjenje broja pčelara. Mladi se sve češće povlače iz ovog posla zbog nepovoljnih ekonomskih uslova, što dodatno komplikuje situaciju. Državne subvencije od oko 1.000 dinara po košnici nisu dovoljne za očuvanje stabilnosti sektora, a pčelarstvo postaje sve manje atraktivan izbor za nove generacije.
Tržište meda takođe se menja. Prodaja meda više nije uobičajena po kilogramu, već se često nudi u manjoj ambalaži, sa cenama koje se kreću između 1.200 i 1.500 dinara po kilogramu. Stručnjaci ističu da se mora biti oprezan sa kvalitetom meda; „savršeno“ bistar med može biti znak industrijske obrade, dok je tamniji med obično kvalitetniji i otporniji na falsifikate.
Uprkos izazovima, srpski med zadržava reputaciju visokog kvaliteta, posebno na stranim tržištima. Dopuđa naglašava da je srpski med tražen zbog svoje autentičnosti, a uspešni primeri iz izvoza, kao u Norveškoj, pokazuju da postoji mogućnost za značajniji iskorak uz adekvatnu podršku.
Osim toga, rastuća potražnja za pčelinjim proizvodima nudi šanse za jačanje domaće proizvodnje, dok se istovremeno mora raditi na očuvanju biodiverziteta i podršci pčelarima.
Članak je objavljen na portalu Blic.
