KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da ekstrakt cvetova valerijane predstavlja dragocen prirodni resurs u hortikulturi, korišćen vekovima za poboljšanje rasta korena i povećanje otpornosti biljaka na niske temperature. Ova „topla“ biljka posebno je korisna za vrste kao što su paradajz, paprika, praziluk, luk, kao i za peruansku jagodu i letnje cveće.
S obzirom na to da su mlade biljke često izložene raznim gljivičnim bolestima, prirodni rastvori mogu igrati ključnu ulogu u njihovom očuvanju. Na primer, protiv bolesti poznate kao „crna noga“, koju izazivaju opasne gljivice, pokazalo se da efikasno deluje kombinacija rena i belog luka. Da bi se pripremio ovaj rastvor, potrebno je sitno iseckati između 100 i 150 grama svakog od sastojaka, preliti ga mlakom vodom i ostaviti da odstoji dva sata pre nego što se procedi. Ovaj tretman je posebno blagotvoran za paradajz, neven, krastavce i žavornjak, ali treba ga izbegavati na mahunarkama i kupusnjačama.
Još jedan interesantan savet dolazi iz benediktinskog samostana u nemačkoj Fuldi, gde su časne sestre osmislile biljni čaj pod imenom „humoks“. Ovaj čaj sadrži cvetove valerijane, stolisnika, maslačka, koprive, kamilice i hrastove kore. Naučna istraživanja su pokazala da stolisnik i kamilica sprečavaju rast bakterija i gljivica, dok ostali sastojci pomažu razvoju korisnih mikroorganizama i povećavaju otpornost biljaka.
Različite vrste povrća mogu biti tretirane ovim rastvorom na različite načine. Na primer, seme kelja i rena treba ostaviti u rastvoru 15 minuta, dok rotkvice i rotkvice zahtevaju 30 minuta. Za luk, paradajz, salatu, cveklu i druge povrtne vrste idealno vreme je 60 minuta, dok šargarepu i celer treba držati 90 minuta.
Nakon što semenke odstoje u rastvoru, važno je odstraniti ona koja isplivavaju na površinu, jer su verovatno oštećena. Preporučuje se da se vlažne semenke rašire na kuhinjsku krpu ili papirni ubrus da se osuše, a zatim ih treba posaditi istog dana kako bi se podstakao proces klijanja.
Ove korisne informacije prenosi portal Agroklub.
