Konflikt na visokom obrazovanju: Politika ili autonomija?
Kragujevac, grad sa bogatom akademskom tradicijom, ponovo je postao centar političkih tenzija među rektorima. Do sukoba je došlo između rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića, i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji su različito doživeli ulogu i odgovornosti univerzitetskih lidera.
KAKO PIŠE portal Presse, tokom lokalnih izbora 2023. godine u Kragujevcu, rektor Univerziteta u Kragujevcu, Nenad Filipović, predvodio je listu „Aleksandar Vučić – Kragujevac ne sme da stane“. Filipović je tada izjavio da podržava predsednika Vučića i njegovu vladu, naglašavajući da je važno da svako preuzme odgovornost za doprinos ostvarenju boljih uslova u društvu. Inspirisan rečenicom Džordža Kenedi, Filipović je istakao da nije poenta čekati šta država može učiniti za nas, već da je ključno videti šta mi možemo učiniti za nju.
S druge strane, Đokić je svojevremeno okarakterisao Vučića kao „političara bez saosećanja“. On smatra da je njegovo delovanje u funkciji rektora u direktnoj suprotnosti sa politikom koju vodi, a Vučić ga je optužio za neuspeh u pronalaženju političkih rešenja i „bežanje od odgovornosti“. Vučić je ironizovao Đokića, navodeći kako „niko ne prati njegov rad“ dok je aktuelan rektor, pozivajući ga da se suoči s njegovom listom na predstojećim izborima.
Marija Obrenović, novinarka portala Presse, podseća da je Đokić i dalje rektor, iako se njegovi stavovi mogu postaviti na kušnju u svetlu moguće političke pristrasnosti. Ističe da sve što se govori u javnosti nije nužno odraz akademske funkcije koju obavlja, i da konačnu odluku o tome da li se njegovi javni istupi kose s obavezama rektora treba doneti u okviru univerzitetskih organa.
Profesor Mirko Blagojević iz Kragujevca kritikovao je stanje u visokom obrazovanju, naglasivši da su rektori drugih univerziteta delimično postali promoteri vladajuće stranke. Iako blagotvorno ocenjuje Đokićeve napore da odbrani autonomiju edukativnog sistema, ukazuje na nedostatak podrške od strane kolega.
Sva ta dešavanja podižu pitanje da li politika treba da se meša u akademske institucije. Blagojević priznaje da bi voleo da živi u društvu u kojem su edukacija i politika odvojeni, ali se plaši da će taj ideal biti teško ostvariv potrebnim reformama i razvojem svesti domaćeg stanovništva.
Vreme će pokazati kakve će posledice imati trenutna situacija po visoko obrazovanje u Srbiji, kao i kako će se dalje razvijati odnosi između akademske zajednice i politike.
Ova zanimljiva priča o prepliću politika i obrazovanja zabeležena je na portalu Presse.
