KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU o bolnoj prošlosti Starog Sajmišta na levoj obali Save, nekadašnjem Beogradskom sajmu, koji danas svedoči o stradanjima koja su se odvijala tokom Drugog svetskog rata. Ovaj prostor, prvobitno otvoren 1937. godine kao simbol napretka i modernizacije, tokom okupacije se pretvorio u logor smrti, gde su mnogi izgubili život.
Više od dvadeset hiljada ljudi, uključujući muškarce, žene, decu i starije, postali su žrtve tog zla. Prema dostupnim informacijama, postavljanje žice oko paviljona od strane nemačkih trupa označilo je početak strahota, jer su ljudi odjednom postali taoci gladi, bolesti i neizvesnosti. Njihovi dani su bili obeleženi tugom u hladovini tih zidova, dok su snovi o slobodi polako nestajali.
Kroz istoriju, Starim Sajmištem je prošlo više od trideset hiljada ljudi različitih nacionalnosti i uverenja. Ova lokacija je postala crna tačka za polovinu predratne jevrejske zajednice u Srbiji, koja se nije više mogla vratiti. Logor je funkcionalan bio sve do sredine 1944. godine, kada su saveznički napadi delimično razrušili ove paviljone. Ipak, sećanje na stradanje nikada nije nestalo.
Danas, Beograđani svakodnevno prolaze pored ovog mesta, koje ih podseća na bolne uspomene. Postoje planovi za izgradnju memorijalnog muzeja kako bi se glas žrtava čuo i u budućnosti. Spomen-ploče уграђene su da bi njihova sećanja bila očuvana. Ovaj prostor više nije samo simbol modernosti, već i snažna opomena da se takva stradanja ne ponove.
Starog Sajmišta podseća nas na to da istorija nije samo skup datuma, već živi testament ljudske patnje i hrabrosti. Tišina ovog mesta govori više od reči, a sećanje na stradanje postaje opomena za sve buduće generacije da cenimo ljudski život i težimo ka miru.
Izvor: 5Vesti
