Srbija i izazovi globalne ekonomske krize
Kako je Srbija do sada izbegla najgore efekte krize, ali se suočava sa izazovima koji dolaze iz inostranstva?
KAKO PIŠE RTS, iako globalna ekonomska kriza postaje sve očiglednija, Srbija za sada ne oseća njene posledice u punoj meri. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije upozorava na rast inflacije, usporavanje privrede u Evropi i konstantne pritiske na cene energenata, koji bi mogli ugroziti životni standard građana i ekonomski razvoj zemlje.
Prema dostupnim podacima, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je za 1,9% u prva dva meseca 2023. godine. Ovaj rast pretežno potiče iz sektora građevinarstva i neto poreza, dok je industrija zabeležila negativan doprinos. Stanić ističe da se Srbija suočava sa izazovima koje donosi energetska kriza, izazvana ratom na Bliskom istoku, koji ima značajan uticaj na globalnu ekonomiju.
U Evropi, situacija je alarmantna, sa skoro pet hiljada preduzeća u Nemačkoj koja su proglasila bankrot, pretežno unutar građevinske i maloprodajne industrije. Ovaj trend može se odraziti i na Srbiju, koja zavisi od evropskog tržišta, pri čemu oko dve trećine srpskog izvoza ide prema Evropskoj uniji. Upitno je koliko će inflatorni talas uticati na privredu Srbije, s obzirom na to da se inflacija u EU povećala sa 1,9% na 2,5%.
Iako se u Srbiji još ne oseća ozbiljna kriza, Stanić naglašava da inflacija i nemogućnost daljeg smanjenja kamatnih stopa predstavljaju ključne izazove. Centralne banke širom sveta, uključujući Evropsku centralnu banku, pod pritiskom su da podižu kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, što može negativno uticati na domaću potrošnju.
Stabilnost srpske privrede oslanja se na infrastrukturne projekte, ali je Stanić upozorio da će buduća potrošnja zavisiti od nivoa inflacije i sposobnosti države da kontroliše cene energenata. Fiskalna disciplina ostaje osnovni stub ekonomske stabilnosti i poverenja investitora.
Osim toga, potrebno je očuvati potencijal prerađivačke industrije i izvozne snage, a trenutna situacija podseća na krizu iz 2008. godine. Pad cena zlata se, kako navodi Stanić, ne može dovoditi u vezu sa gubitkom poverenja, već je rezultat potrebe investitora da pokriju gubitke iz drugih sektora.
U domenu energetike, Srbija se može pohvaliti određеним prednostima, kao što su pristup sirovoj nafti i povoljan sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom. Međutim, tržište rada pokazuje blagi porast nezaposlenosti, koja iznosi oko 8,9%.
Iako se očekuje da kriza neće biti duboka i da će privredni rast ostati u rasponu od 2,5% do 3,5%, sve češće zaštitne mere Evropske unije, poput kvota i barijera, predstavljaju dodatni izazov za srpske izvoznike.
Potrošačka korpa u Srbiji, koja se sastoji od 50% hrane, ukazuje na to da se tu može očekivati najveći rast cena. Iako trenutna inflacija iznosi oko 2,5%, važno je da rast zarada slediti inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć građana.
Država ima mogućnosti da interveniše kroz kontrolu cena osnovnih namirnica i podršku privredi, ali obim ovih mera zavisiće od dubine krize. Stanić zaključuje da Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa vlastitim strukturnim problemima, ali ostaje pouzdan partner, dok sektor informacionih tehnologija beleži pozitivan rast.
Izvor: RTS
