Izazovi u lečenju raka pluća u Srbiji: Mogućnosti za unapređenje procesa
Efikasna dijagnostika i lečenje obolelih od raka pluća otvorena su pitanja koja zdravstveni sistem u Srbiji mora hitno da reši.
KAKO PIŠE Tanjug, Srbija je nedavno uložila značajna sredstva u savremenu dijagnostičku opremu i edukaciju zdravstvenih radnika, čime je postignuto ubrzanje i unapređenje procesa lečenja. Ipak, na nedavnoj konferenciji, pomoćnik ministra zdravlja Nebojša Tasić istakao je da su rezultati ankete Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“ i Klinike za pulmologiju UKC Srbije ukazali na ključne izazove koji i dalje postoje u ovom segmentu zdravstvene zaštite.
U izlaganju, Tasić je ukazao na organizacione greške koje se javljaju posebno u periudima od dijagnoze do početka terapije. Identifikovan je problem duplog odlučivanja na nivou konzilijuma i RFZO, što usporava proces trajanja lečenja za mnoge pacijente. Naglasio je da je potrebno efikasnije koristiti resurse i unaprediti procedure za patohistološke i mikrobiološke analize.
Direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, Mihailo Stjepanović, dodao je da je postignut značajan napredak u dijagnostici raka pluća u poređenju sa ranijim godinama, posebno u brzini izvođenja CT pregleda i bronhoskopije. Međutim, i dalje postoji vreme gubitka u različitim fazama lečenja, naročito nakon odluke konzilijuma o terapiji, kada je potrebno čekati na verifikaciju komisije RFZO.
Prema rečima Stjepanovića, ovaj proces može trajati dodatnih 15 do 20 dana, a čak 97% lekara potvrđuje da komisije RFZO većinom ne menjaju odluke donete na konsultacijama. Ovo donosi dodatno čekanje pacijentima, čime se produžava proces od postavljanja dijagnoze do početka lečenja.
Medikalni onkolog Zoran Andrić naveo je da su imunoterapije i druge inovativne metode ključne za lečenje metastatskog karcinoma pluća. Međutim, ukazao je na problem da su ove terapije dostupne samo delu pacijenata u prvoj liniji lečenja.
Predstavnica Udruženja pacijenata „Punim plućima“, Olja Ćorović, potvrdila je da anketirani lekari ističu da su najduža čekanja na rezultate PD-L1 testiranja i molekularne dijagnostike, bez kojih je nemoguće doneti odluku o terapiji. Iako su moderne terapije uvedene pre sedam godina, pristup njima nije jednak za sve pacijente.
Istraživanje je pokazalo da, i pored brže dijagnostike zahvaljujući novim tehnologijama, pacijenti u Srbiji i dalje prosečno čekaju oko 40 dana da započnu lečenje. Dodatno, biomeritrička testiranja i administrativne procedure koje uključuje RFZO dovode do dodatnih zastoja.
Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, rak pluća ostaje vodeći uzrok smrtnosti od malignih bolesti, s gotovo 7.000 novoobolelih i 5.000 smrtnih slučajeva godišnje. Uzimajući u obzir sve pomenute informacije, jasno je da je pravovremen pristup terapiji od ključnog značaja za uspešno lečenje obolelih i njihov kvalitet života.
