KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da Srpska pravoslavna crkva 4. aprila obeležava Lazarevu subotu, poznatu u narodu kao Vrbica, koja se slavi u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta. Ovaj praznik posvećen je poslednjem čudu Hrista pre stradanja, smrti i vaskrsenja – vaskrsenju Lazara iz Vitanije.
Prema tradiciji, Hristos je u ovome trenutku pokazao svoju božansku moć, a Lazar, koji je uskrsnut, nastavio je da živi još tri decenije kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti su 890. godine prenete u Carigrad sa Kipra, a na nadgrobnoj ploči pisalo je „Hristov prijatelj“.
Proslava Vrbice uvek se održava u subotu, dan pre praznika Cveti. Na ovaj dan vernici beru mlade vrbove grane koje se u crkvi osveštavaju i dele narodu, što je razlog za naziv praznika. Ove grančice simbolizuju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga deca dočekala.
Jedan od karakterističnih običaja vezanih za Vrbicu jeste stavljanje zvončića oko vrata dece, dok se od vrbovih grančica prave venčići za glavu. Ovaj dan je posebno značajan za decu, jer se u Jevanđelju navodi da je Hristos rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko.“
Na ovaj praznik takođe se bere cveće, koje se ne unosi u kuću, već se potapa u vodu da prenoći. Ujutru, na praznik Cveti, ukućani se umivaju ovom vodom. Običaj je da mladi daruju jedni druge cvećem. Iako je praznik veselog karaktera, tokom vaskršnjeg posta nije uobičajeno igrati i pevati.
Mnoge porodice ovaj dan slave i kao svoju krsnu slavu, ali je važno napomenuti da je trpeza uvek posna. Ova tradicija doprinosi bogatstvu srpskog kulturnog nasleđa i vernig pogleda na proslavu važnih događaja u životu.
Izvor: TV Zona Plus.
