KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik Cveti, koji predstavlja dan kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim. Ovaj značajan događaj u hrišćanskoj tradiciji obeležava se u poslednju nedelju pre Vaskrsa, što zapravo predstavlja šestu sedmicu Velikog posta, a obeležava se dan nakon Lazareve subote.
Održavanje prazničnih liturgija u čast Spasitelja, koji je svestan pristupao svojim stradanjima, daje posebnu težinu ovom prazniku. U narednoj sedmici, koja vodi do Vaskrsa, poznatoj kao Strasna ili Stradalna nedelja, vernici se pripremaju za obeležavanje Hristovog stradanja.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, u pratnji svojih učenika, krenuo iz Vitanije ka Jerusalimu. Njegov ulazak bio je povodom brojnih okupljanja, budući da je vest o Lazarevom vaskrsenju brzo putovala među ljudima. Na ulazu u Svetu zemlju, narod ga je dočekao prostirući haljine ispred njega i mašući granama palme, uzvikujući „Osana sinu Davidovu“ kao znak dobrodošlice.
Praznik Cveti uspostavljen je u ranim hrišćanskim vremenima i svečano se proslavlja još od trećeg veka nove ere. Kanon koji ga prati napisao je Kosma Melod, bežeći od Jerusalima, a smatra se jednim od najlepših kanona tog pesnika. Na ikonama se može primetiti prikaz Hristovog ulaska, gde Hristos jaše na magaretu, a učenici ga prate dok narod prostire haljine i baca grančice na put.
Osim duhovnog aspekta, Cveti imaju i narodne običaje. U Srbiji je poznato da devojke i deca na ovaj praznik odlaze u prirodu kako bi ubrali cveće, koje se ne unosi unutra, već ostavlja u posudi s vodom da prenoći napolju. Takođe, na ovaj dan su uobičajene šetnje okićene cvećem, dok se vrbove grančice smatraju simbolom „brzog napretka“, a dren se povezivao sa snagom i zdravljem. Devojke su često kitile ljubičicama, koje simbolizuju privlačnost.
Zanimljivo je da se na Cvetnu nedelju 1815. godine, Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, podigao na borbu protiv turske vlasti, dajući ovom prazniku dodatni značaj u srpskoj istoriji.
Izvor: tanjug
