KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… da se u pravoslavnoj tradiciji obavljaju različiti obredi vezani za isceljenje i pomazanje vernika. Na nedeljnim i prazničnim liturgijama, po završetku čitanja Jevanđelja i poklonjenja ikoni praznika, sveštenik vrši jeleosvećenje, izgovarajući reči: „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, na šta vernici jedinstveno odgovaraju: „Amin“.
Pomazanje bolesnih se sprovodi kao obred, a ne kao sveta tajna, koristeći osvećeno ulje iz lampe ili specijalno pripremljeno tokom službe. Pre nego što osoba uđe u kupelju za Tajnu Krštenja, sveštenik izvršava pomazanje uljem, koje se prethodno osvećuje molitvom, naglašavajući njegovo značenje kao simbola pomirenja čoveka sa Bogom.
Prilikom krštenja, sveštenik pomazuje važne delove tela vernika: grudi, uši, ruke i stopala, uz reči koje imaju duboko duhovno značenje. Tako, grudi se pomazuju želeći isceljenje duše i tela, dok se ruke pomazuju u znak Božijeg stvaranja i oblikovanja. Ove reči imaju za cilj da vernika podstaknu na hodanje stazama Gospodnjim.
U pravoslavnoj crkvi postoje i druga pomazanja, uključujući miropomazanje, koje se obavlja jednom u životu – obično na dan krštenja. Ponekad se ovo obavlja i u slučaju da osoba pređe iz druge religije u pravoslavlje. Tokom ove svetinje, sveštenik koristi maslinovo ulje pomešano sa vinom i tamjanom, obeležavajući new vernika kao „Pečat dara Svetoga Duha“, simbolizujući njegov ulazak u zajednicu Pravoslavne crkve.
Jeleosvećenje, koje se ključne za duhovno i telesno isceljenje, po najbolje tradiciji zahteva učešće više sveštenika, iako je moguće i prisustvo samo jednog. Ovaj važan sakrament može se izvesti u bolnici ili kod kuće, uz korišćenje specijalnog ulja, koje simbolizuje Božju milost.
Ovi obredi podsećaju vernike na snagu zajedništva i molitve unutar crkve i služe kao podsticaj da potraže pomoć u teškim trenucima.
Izvor: kurir.rs
