Veliki petak: Dan stradanja i priprema za Vaskrs
KAKO PIŠE Infoera, srpski pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje tragičan trenutak Hristovog stradanja. Ovaj dan je posebno značajan za hrišćane, jer podseća na trenutak kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, donoseći tako spas za čitavo čovečanstvo.
Na Veliki petak u svim pravoslavnim hramovima biće izneta Plaštanica, simbol platna u koje je Hristos umotan nakon što je sklonjen sa krsta. Ovaj obred predstavlja Hristovo polaganje u grob, a zbog težine današnjeg događaja, služba neće uključivati liturgiju, već će se obeležiti kroz Carske časove. Tokom ovih časova, čitaće se delovi iz jevanđelja koji govore o stradanju našeg Gospoda.
Pravoslavni vernici su obavezni na strogi post, što znači da bi dan trebali proći na suvom hlebu i vodi. Neki od njih biraju još stroži post i izbegavaju bilo kakav obrok do večernje službe, kada se poslužuju malo hleba i vode. Veliki petak je dan duboke tuge, ali i priprema za najveći praznik Vaskrs, koji sledi.
Ovaj dan se obeležava i kada su Rimljani doneli presudu smrtnog kazne protiv Isusa, na osnovu pritiska jevrejskih sveštenika i fariseja. U znak žalosti, crkvena zvona su prestala da zvone od bdenija na Veliki četvrtak, a poziv na bogosluženje vrši se drvenim klepetalima.
Carski časovi podsećaju vernike na suđenje Hristu pred Pontijem Pilatom, Njegovu osudu, krsno stradanje i raspeće na Golgoti. Tokom večernje službe, Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, simbolizujući Hristov grob.
Nakon večernje službe, obeležava se jutrenje Velike subote koje uključuje Statije, odnosno opelo Hristu, a potom kreće litija oko hrama s Plaštanicom. Ovaj proces se odvija u mirnom, ali duboko emotivnom ambijentu, pripremajući vernike za obeležavanje Vaskrsa.
Vaskrs je pokretan praznik i zavisi od jevrejske Pashe. Obnavlja se svake godine u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada blizu prolećne ravnodnevnice. U mnogim delovima Srbije, običaj na Veliki petak je farbanje jaja, što se smatra jednim od najstarijih hrišćanskih običaja. Legende govore da je Marija Magdalena, koja je došla da prenese jevanđelje, nosila jaja Tiberiju, a kada je on sumnjao, jaja su postala crvena, simbolizujući Hristovo vaskrsenje.
Na osnovu još jedne legende, hrišćani su se suočavali sa podsmehom jer su bili uvereni u Hristovu nemogućnost vaskrsenja. Međutim, na Vaskrs, im se konačno dokazalo da je to moguće. Crvena boja jaja simbolizuje radost i vaskrsenje, a prvo obojeno jaje se čuva kao čuvarkuća do narednog Vaskrsa.
Izvor: Infoera.
