KAKO REGIONALNE VESTI SAZNAJU… Zlatan Ibrahimović, jedan od najistaknutijih fudbalera u istoriji Švedske, u svojoj autobiografiji „Adrenalin“ deli svoja sećanja na karijeru i odnose sa sinovima. Njegova statistika govori sama za sebe – najbolji je strelac reprezentacije sa 62 gola u 122 nastupa. Sada, dok njegovi sinovi Max i Vincent započinju svoje fudbalske puteve, Ibrahimović se osvrće na svoje vlastite uspehe.
U knjizi, Zlatan piše o različitim reakcijama svojih sinova na postignute golove. „Maks je sličan meni, dok je Vincent pravi iznenađenje“, otkriva Ibrahimović. Kako dalje navodi, po pitanju proslave golova, Vincent uvek deli sreću sa saigračima, što je osobina koja se često dovodi u vezu sa odraslima, dok se kod dece očekuje da budu egoističnija. „Kada ga pitam da li je siguran da je moj sin, oboje se smejemo“, dodaje Zlatan.
S druge strane, Maks ima pristup koji ga čini sličnim ocu – skromno reaguje kada saigrač postigne gol, dok se pri svom uspehu ponaša samouvereno. Ibrahimović se priseća te senzacije, ističući koliko uživa u gledanju svog sina kako igra.
U autobiografiji on takođe otkriva i pozadinu svog života – potiče iz mešovitog braka i odrastao je u teškim uslovima, kao sin roditelja koji su pobegli od rata u bivšoj Jugoslaviji. „Moj otac je patio, a majka radila od jutra do mraka. Fudbal je za mene bio izlaz iz toga“, piše Zlatan. Seća se svojih prvih golova postignutih u dvorištu, na improvizovanom terenu koji nije bio drugačiji od kaveza.
Ibrahimović takođe spominje kako je bio ushićen golom Keneta Andersona na Svetskom prvenstvu 1994. godine, kada je imao samo trinaest godina. „Kada postignem gol za Švedsku, to je osećaj koji se ne može opisati. To je kao da orijentiramo i jačamo naš identitet“, zaključuje legendarni fudbaler.
Izvor: mondo.rs
